I dok se audiodeskripcija kao alatka pristupačnosti vizuelnih sadržaja slepim i slabovidim osobama unazad godinama sve intenzivnije istražuje, primenjuje i unapređuje zahvaljujući tehnološkim novinama, kao nastavna metoda se retko primenjuje, a neka istraživanja pokazuju da je vrlo efikasna u nastavi stranih jezika.
Lično sam probala u nastavi stranog jezika za učenike završnih razreda srednje škole, koji su imali zadatak da opišu poznatu sliku ruskog slikara Poljenova sa kraja 19. veka "Московский дворик" (Moskovsko dvorište). Učenike sam na početku časa upoznala sa osnovnim princpima audiodeskripcije (bez lične interpretacije, kratke i jednostavne rečenice, obavezne boje, obavezno lociranje predmeta i likova na slici, bez konstrukcija "vidi se" i "vidim" i sl). Učenje novih reči, tj. leksike i fraza, i aktiviranje tzv. pasivne leksike, je uvek problem u nastavi stranog jezika, naročito drugog stranog jezika. Učenici su na kraju časa, posle opisa slike, ocenili da nisu bili ni svesni koliko reči znaju, i da mnogo bolje nego što su očekivali, znaju promene nekih, inače problematičnih glagola. Zaključili su da im je zabavno na času i da bismo mogli češće ovako da učimo. I najbitnije, dotad, nikad nisu ni pomislili da slepi ljudi mogu da se interesuju za likovnu umetnost, osim vajrastva. Osim što su se uverili da jezk znaju bolje nego što očekuju, čas je ispunio i svoju vaspitnu funkciju. Kroz ovu tehniku učenici razvijaju i svoje socijalne veštine, i veštine neophodne za učešće u stvaranju i razvoju demokratskog društva u kojem postoje ljudi koji drugačije vide svet. Pre nego što iznesem neke podatke iz ozbiljnih istraživanja iz ove oblasti, opisaćemo sliku Moskovsko dvorište.
U prvom planu slike na zelenoj travi stoji jedno dete u beloj ruskoj košulji i teget pantalonama. Malo dalje troje manje dece leži i sedi na travi. Sa leve strane se proteže u dubinu slike drvena ograda iza koje je visoka breza i puno žbunja, sve do kuće koja je sleva u drugom planu. Kuća je na sprat, bela, sa zelenkastim krovom. Ispred kuće je žena sa vedrom, hrani kokoške. Pored kuće, u centralnom delu dvorišta, su još neki pomoćni objekti. Sa desne strane u drugom planu je konj, upregnut u vučna kola. I sa desne strane su pomoćni objekti.
U trećem planu su pozlaćene kupole crkava i krovoi susednih dvorišta. Nebo je svetlo plavo, vedro, sa ponekim oblakom.
Dvoje istraživača na Gent univerzitetu su 2013.godine sproveli projekat ARDELE, u kojem su istraživali grupu holandskih studenata koji su učili španski na nivou B2. Studentima su puštana tri kratka odlomka iz španskog filma, u kojem žena ostaje bez vida posle saobraćajne nesreće. Film je izabran da bi se studenti senzibilisali na slepe ljude i zato što ima malo dijaloga, tj zahteva prilično AD materijala. Studentima su objašnjeni osnovni principi AD pre realizacije zadatka. Cilj projekta je bio da se istraži da li AD kao tehnika može da unapredi učenje leksike i frazeologije, što je istraživanje i dokazalo.
U drugoj studiji (2014. g) su učestvovali studenti audio vizuelnog prevoda (izvorni španski i holandski govornici), za materijal je uzet holandski film "Blind", zasnovan na bajci Snežna Kraljica.Studenti su upoznati sa osnovnim AD pravilima, pisali su prevod na španski i istovremeno AD scenario za odlomke filma, što je upoređeno sa scenarijom koji su pisali pre toga njihovi profesori. Primećeno je da su radovi studenata manje koncizni. Onda su studenti jedni drugima opisivali događaje na filmu, s tim što grupa koja je slušala opis nije gledala ekran nego je zapisivala opis. Ispostavilo se da je AD vrlo motivišuć pristup učenju jezika, ali da postoje ograničenja, kao što je korišćenje samo sadašnjeg vremena, i uz još neke specifičnosti španskog jezika u ovom slučaju.
Ovakvih istraživanja ima još, naročito u Evropi, i zaključak je, da AD može da bude zanimljiva i osvežavajuća alatka u učenju stranih jezika, već na srednjim nivoima učenja jezika.
Comentarios